U ovoj epizodi vodila se bitka za imuninet. Pobedničko pleme će, za nagradu, biti izuzeto sa drugog Plemenskog saveza.

Igra se zove "Kokošarka". Cilj je ubaciti što više kokosa u protivničku vreću kako bi ona postala što teža. Tim koji duže uspe da zadrži vreću kao nagradu dobija imuninet.

Na samom početku ove igre pleme Armada je krenulo furiozno i povelo sa 5:0 u kokosima. Međutim svo vreme se činilo da mali broj takmičara zapravo zna kako treba baciti kokos. Stvarno sramota, ipak su oni iz zemlje evropskih, svetskih i olimpijskih šampiona u košarci
Iz plemena Roka su se trudili da sustignu Armadu, ali nije bilo šansi, najviše zbog velikog broja promašaja koje su napravili što Pera, što Vanja Jelača... Nakon što je pobednik proglašen sevnulo je par varnica u gubitničkom plemenu, a kada su se vratili u kamp, povela se i diskusija o tome koga treba izbaciti.

Ko treba da bude izbačen po vašem mišljenju i zašto???

Edita Janečka, učesnica uzbudljivog rialiti serijala „Survivor” iz Zrenjanina, vodila je zanimljiv život i pre nego što se upustila u avanturu u Panami. Edita je trenirala boks, radi kao go-go igračica, a u razgovoru za „Blic” priča o svojim utiscima sa Bisernih ostrva, stvarima koje su joj nedostajale, poslu…

- Za „Survivor” sam se prijavila sasvim spontano. Videla sam reklamu na televiziji i želela sam da probam jer sam znala da to mogu, ali nisam znala svoje granice izdržljivosti - priča Edita i dodaje da su svi u njenoj okolini bili uvereni da će ući među 22 takmičara „Survivora”.

Međutim, iako poseduje avanturistički duh, Edita priznaje da nije u potpunosti bila svesna u šta se upušta.
- Sada, dok gledam „Survivor”, sve ponovo preživljavam i nekako mi je gore nego dok sam bila tamo, jer o nekim stvarima nisam uopšte razmišljala. Ovo je jedno veliko pozitivno iskustvo za mene, koje je na mene ostavilo jak utisak i uzdrmalo me - kaže Edita, kojoj je u početku bilo teško da se uklopi u svoje pleme „Armade”.
- Bilo mi je teško sa ljudima, veoma sam nepoverljiva i mnogi iz mog plemena su mislili da sam jedna bezosećajna mašina koja gazi preko svih, a zapravo sam veliki emotivac. Neverovatno je koliko mi je nedostajao dečko, bila sam strašno gladna i teško sam se privikla na celu situaciju - iskrena je ova devojka koja će iz Paname poneti puno uspomena.
Edita se od malih nogu bavila različitim sportovima, a u jednom periodu je čak trenirala i boks.
- Boks sam trenirala rekreativno oko godinu dana. Otac moje drugarice je trener, pa smo nas dve iz šale krenule da treniramo i dopao mi se taj sport. Inače, dobra fizička spremnost je na ostrvu prednost samo na početku, ali nije najbitnija - ističe Edita.
Ova mlada Zrenjaninka odrasla je sa ocem i babom i dedom, a mlada se osamostalila i počela da radi. Od pre četiri godine nastupa po klubovima širom Srbije kao go-go igračica.
- Oduvek sam znala da ću se baviti nečim neobičnim. Volim muziku i ples. Dobro radim taj posao, nije da ga ne volim, ali ga i ne obožavam. Baviću se igranjem još neko vreme, ali planiram da sa tim prekinem - objašnjava Edita, a na pitanje kako se izborila sa predrasudama koje prate ovo zanimanje, naročito u manjoj sredini, kaže: „U početku sam krila od svih čime se bavim. Znala sam da je mali grad i da će ljudi pričati i kada sam shvatila da će tako uvek biti, rekla sam svima čime se bavim. U Zrenjaninu sam igrala samo par puta i to je bila hrabrost nastupati u mestu gde znaš da te 90 odsto ljudi poznaje. Nije mi stalo do negativnih komentara, ne dozvoljavam da me takve priče dotaknu. Imam prijatelje i ljude koji me vole onakvu kakva jesam i to mi je važno”.  [Blic online]

Hana Stamatović, takmičarka rialiti serijala „Survivor”, deluje nežno i krhko, ali se iza duge plave kose i širokog osmeha krije vrlo uporna atletičarka dugoprugašica, koja je imala tu čast da pobednički pehar nakon jedne trke dobije iz ruku bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera. Hana je za „Blic” otkrila šta joj je, kao budućem psihologu, značio „Survivor”, kako je izgledao susret sa Karterom i kako je zbog gladi za avanturom zamalo bila žrtva trgovaca belim robljem u Maroku.

- Ceo život se aktivno bavim atletikom, volim ekstremne situacije, za šta je i sport donekle zaslužan, te je bilo logično da se oprobam i u „Survivoru”- priča Hana, čiji se prijatelji i rodbina nimalo nisu začudili njenom odlasku u Panamu, jer su navikli da leta provodi putujući na egzotične destinacije.

Ova dvadesetšestogodišnja Beograđanka završava psihologiju, te je ovo putovanje shvatila kao sjajnu priliku da bolje prodre u ljudsku psihu.
- Učešćem u „Survivoru” imala sam višestruku korist. Ovo je sjajna prilika za svakog psihologa, posmatrala sam ljude na ostrvu iz psihološke perspektive. Bilo je vrlo zanimljivo, s obzirom na to da smo svi birani da budemo različiti, intelektualno, iz različitih socijalnih situacija… „Survivor” je vrsta socijalnog eksperimenta jer je ostrvo socijalno opustošeno, budući da nema hrane, sredstava za higijenu, nama bliskih ljudi, a s druge strane si osuđen da budeš sa ljudima koji su ti nametnuti - objašnjava Hana i dodaje: „Kada smo se vratili iz Paname, svi smo bili potpuno izgubljeni jer na ostrvu nema zvukova, osim šuma talasa, te nam je bilo čudno da čujemo muziku, buku na ulicama… Čula su nam se obogatila i izoštrila nakon svih restrikcija”. [Blic online]

U epizodi broj 5, nismo videli (konačno) ništa što ima veze sa ispadanjem nekoga od takmičara. Odigrala se bitka za nagradu (pribor za pecanje), a suština igre je bila sakupiti 5 ključeva kojima se otvara kovčeg u kome su delovi slagalice. Ekipa koja prva složi slagalicu osvaja nagradu.

Ekipa Roka je pobedila i još jednom dokazala svoju fizičku nadmoć i složnost pri ovakvim zadacima. Međutim, kao što to neko iz plemena Armada reče, ni "crveni" više nisu toliko inferiorni.

Saša Lju­boja, učesnik rialiti šou pr­ograma „Su­rvivor”, ozbiljno je shvatio svoje učešće u ovom serijalu, te je stoga angažovao instruktore za preživljavanje, pripadnike Protivterorističkog odreda „Kobre” da ga pripreme. Saša je u razgovoru za „Blic” ispričao kako su izgledale njegove pripreme i koliko mu je to znanje koristilo u nepredvidivim džunglama Paname.

- Za „Survivor” sam se prijavio jer mi je ta vrsta avanture ispunjenje dečačkih snova. Odgledao sam sve filmove o preživljavanju, sa Tomom Henksom, Harisonom Fordom… to mi je oduvek bilo interesantno - priča Saša, tridesetčetvorogodišnjak iz Beograda.
Saša je „Survivor” shvatio vrlo ozbiljno, te je zato potražio pomoć stručnih lica iz raznih oblasti, koji su mu pomogli da se spremi za avanturu života, kako fizički, tako i psihički.
- Unajmio sam dvojicu pripadnika „Kobri”, koji su instruktori za preživljavanje. Naučili su me osnovnim, bitnim stvarima za preživljavanje, kako odabrati pravo mesto za logor, kako praviti zamke, razna oruđa, keramičke posude i kako upaliti vatru -objašnjava Saša, koji je sa jednim od svojih instruktora izlazio i na teren gde je pravio kanape od trave, učio kako se spajaju grane koje se koriste u izgradnji skloništa.

- Sve čemu su me učili mi je apsolutno poslužilo na ostrvu. Međutim, nisam ja bio jedini koji je bio pripremljen, bilo je još nekoliko ljudi koji su znali slične stvari. Tako smo i izabrali mesto gde smo napravili logor, vodeći računa o tome da bude bezbedno, zaklonjeno od vetra i kiše - napominje Saša i nastavlja: „Angažovao sam ljude i za kondicione i autogene, mentalne treninge. Pomagao mi je čovek koji se bavi akupunkturom i koji je neko vreme proveo na Tibetu u Kini. Što se tiče autogenih treninga, oni služe za minimizaciju potrošnje energije, kako rasporediti utrošak kiseonika u organizmu. Imao sam i pripreme vezane za ishranu, kako organizam ne bi doživeo šok zbog nedostatka hrane na ostrvu, te sam tako nedelju dana pre polaska jeo samo male količine pirinča, a fizioterapeut mi je pomagao oko kondicije”.